2 июля 2026 года, в день 150-летия начала боевых действий Первой сербско-турецкой войны, в Монастыре Святого Романа близ г. Алексинац состоялась Международная научная конференция «Алексинац 1876–2026. Люди – прошлое – память».
Это значимое мероприятие, которое благословил Архиепископ и Митрополит Нишский Арсений, объединило историков и исследователей из Сербии и России. Организаторами конференции выступили Кафедра истории сербского народа и Центр сербских исследований Философского факультета Белградского университета, а также Русский научный институт в Белграде.
Символизм времени и места проведения придал этой конференции особое значение, поскольку монастырь Святого Романа во время войны 1876 г. был военным лазаретом, убежищем для сербской армии и местом проведения важных военных советов. Именно здесь первоначально было захоронено тело русского добровольца, полковника Николая Раевского, имя которого неразрывно связано с сербско-русской историей и памятью о войне за освобождение Сербии.
Участникам был представлен фундаментальный тематический сборник научных трудов «Алексинац 1876–2026», включающий 30 научных работ, объединённых в четыре тематических раздела.
Первый раздел, «Войны за освобождение и независимость», посвящён военным аспектам — от роли князя Милана как верховного главнокомандующего до добровольческого движения, участия русских, болгарских и других добровольцев, а также конкретных исследований местных условий, организации окружных войск и последствий военных разрушений.
Второй раздел «Политика и идеология» представляет анализ широкого международного контекста Великого восточного кризиса, освещая отношения великих держав и дипломатические рамки, в которых действовала Сербия, включая политику Румынии и отношение Великобритании к Сербии.
Третий раздел «Личности и политическая жизнь Алексинца» включает биографические исследования, посвящённые военным, интеллектуалам и общественным деятелям, таким как капитан Живан Протич, Милойко Веселинович и Тихомир Р. Джорджевич.
Заключительный тематический раздел, посвящённый культуре памяти, наследию и идентичности, охватывает различные аспекты культурной и социальной истории — от памяти о русских добровольцах и их потомках до интерпретаций сербского этнического пространства в трудах иностранных путешественников, а также исследования архитектурного наследия, сакральных объектов и экономической структуры Алексинаца в XIX веке.
Особую ценность сборнику придаёт широкий круг авторов. В его подготовке приняли участие профессора и исследователи Философского факультета Белградского университета, Университета в Нише, Исторического факультета Московского государственного университета имени М. В. Ломоносова, Института славяноведения РАН, Университета Метрополитен, Межмуниципального исторического архива Чачака, Исторического архива Пирота, Народного музея в Аранджеловаце, Краеведческого музея Алексинаца, Народного музея Ниша и Института охраны памятников культуры Ниша, а также исследователи региональной истории из Белграда, Алексинца и Ягодины.
Научная конференция открылась возложением венков к мемориальной доске в честь полковника Николая Раевского. В течение дня состоялись три сессии, на которых авторы представили свои исследования и обсудили широкий круг вопросов, связанных с историей войн за освобождение и независимость Сербии.
Среди участников конференции была доцент Исторического факультета Московского государственного университета имени М. В. Ломоносова Людмила Кузьмичёва, выступившая с пленарным докладом, а также профессор доктор Алексей Тимофеев, научный секретарь Русского научного института в Белграде.
Особым культурным событием стал показ документального фильма «Война за независимость Сербии 1876 года», посвящённого событиям Первой сербско-турецкой войны и участию русских добровольцев в борьбе за свободу Сербии.
Међународна научна конференција «Алексинац 1876–2026» у Манастиру Светог Романа
Данас, 2. јула 2026. године, на дан 150-годишњице почетка борбених дејстава Првог српско-турског рата, у Манастиру Светог Романа код Алексинца одржана је Међународна научна конференција «Алексинац 1876–2026. Људи – прошлост – сећање». Овај значајни скуп, који је благословио Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит нишки господин Арсеније, окупио је историчаре и истраживаче из Србије и Русије.
Организатори конференције били су Катедра за историју српског народа и Центар за српске студије Филозофског факултета Универзитета у Београду, као и Руски научни институт из Београда. Симболика времена и места одржавања дала је овој конференцији посебан значај, јер је Манастир Светог Романа током рата 1876. године био ратно превијалиште, уточиште за српску војску и место одржавања важних војних саветовања, а у његовој порти првобитно је било сахрањено тело руског добровољца, пуковника Николаја Николајевича Рајевског.
Учесницима је представљен капитални тематски зборник радова «Алексинац 1876–2026», који обухвата 30 научних радова груписаних у четири тематске целине. Прва целина, «Ратови за ослобођење и независност», посвећена је војним аспектима — од улоге кнеза Милана као врховног команданта до добровољачког покрета, учешћа руских, бугарских и других добровољаца, као и конкретних истраживања локалних прилика, организације окружних војски и последица ратних разарања.
Друга целина, «Политика и идеологија», представља анализу ширег међународног контекста Велике источне кризе, осветљавајући односе великих сила и дипломатске оквире у којима се Србија кретала, укључујући политику Румуније и односе Велике Британије према Србији. Трећа целина, «Личности и политички живот Алексинца», обухвата биографска истраживања посвећена војницима, интелектуалцима и јавним радницима, попут капетана Живана Протића, Милојка Веселиновића и Тихомира Р. Ђорђевића.
Завршна тематска целина, посвећена култури сећања, наслеђу и идентитету, обухвата различите аспекте културне и друштвене историје — од сећања на руске добровољце и њихове потомке до интерпретација српског етничког простора у делима страних путописаца, као и истраживања градитељског наслеђа, сакралних објеката и привредне структуре Алексинца у XIX веку.
Посебну вредност зборнику даје широк круг сарадника. У његовој изради учествовали су професори и истраживачи са Филозофског факултета Универзитета у Београду, Универзитета у Нишу, Историјског факултета Московског државног универзитета «М. В. Ломоносов», Института за славистику Руске академије наука, Универзитета Метрополитен, Међуопштинског историјског архива Чачак, Историјског архива Пирот, Народног музеја у Аранђеловцу, Завичајног музеја у Алексинцу, Народног музеја Ниш и Завода за заштиту споменика културе Ниш, као и истраживачи завичајне прошлости из Београда, Алексинца и Јагодине.
Научна конференција отворена је полагањем венаца на спомен-плочу пуковника Николаја Рајевског. Током дана одржане су три сесије на којима су аутори представили своје радове. Посебан културни догађај било је приказивање документарног филма «Рат за независност Србије 1876. године». Ова научна конференција дала је значајан допринос дубљем разумевању ратова за ослобођење и независност, који представљају један од кључних периода у историји модерне српске државности.
